Dugo, ali baš dugo je prošlo vremena kada je moj otac, Nuhanovic Mehmed, odlučio da započne svoju poslovnu karijeru otvarajući auto servis. Tog proleća, maja 1972 godine, je hrabro zagrizao hleb sa stotine gorkih kora. Tog dana je stavio i kamen temeljac tradiciji čiji je rodonačelnik. Prolazio je zajedno sa svojim kolegama koji su radili u njegovom autoservisu toliko uspešnih poslovnih dana. U tadašnjoj konkurenciji stvarao je svoj imidž i svoj brend, postao je čuveni majstor Meda kojega su kolege i klijenti uvažavali, sve to je stvorio jednim korektnim poslovnim odnosom i poštovanjem svakoga ko je zakoraćio u njegov autoservis.
Pre neki dan smo imali najveći kompliment, odnosno naš dugogodišnji klijent je opisao kako je poćeo da dolazi kod nas u servis. Bio je dečkić kada je sa svojim ocem dolazio da popravljaju automobil kod majstor Mede. Priseća se tih dana kada smo vredno pod palicom majstor Mede radili Slavko, Mirko i ja. A sada u naš servis dolaze on, njegova ćerka i sin svako sa svojim automobilom. Eto, vreme prodje, nema nažalost majstor Mede medju nama, ali vidite, vas dvojica ste nastavili tradiciju, nije to ni malo lako u svim ovim godinama koje su ostale iza vas.
Naš drugar, klijent, sede u svoj automobil i ode. Misli su počele da motaju mnogo lepih uspomena od 1972 godine pa do sada, naravno bilo je i onih manje lepih uspomena ali one su tu da nas nauče da budemo još malo bolji. Prošlo je kroz naš servis mnogo klijenata, neki nisu više sa nama, neki su iz svojih razloga odustali od nas, mnogi su veoma dugo sa nama i važno je da novim klijentima pružimo osećaj sigurnosti i poverenja.
Ovo je ustvari prića o dedi i unuku, o Medi i Ekiju, vi koji se družite sa nama u servisu znate tačno o kome pišem. Ja sam jednom sin a drugome roditelj, ja sam spona izmedju dede i unuka. Deda Meda je onaj koji je stavio temelj jednoj tradiciji, a unuk Nuhanovic Enes je onaj koju ovu tradiciju svojim radom i odgovornošću čvrsto drži u svojim rukama.
Priću o dedi i unuku je inspirisao naš dugogodišnji klijent Slobodan, u njegovom sećanju smo našli priću o nama, hvala Slobodanu što nas je podsetio da vredimo kao tim u ovim vremenima kada je tradicija retka vrednost.
