Sunday, January 13, 2013

10 GODINA I 10 DANA....

                  Radjanjem dobijamo nase bebece konture, iz oblika bebe postajemo mala deca. Tu nas svi vole, bake, deke, ujne, strine, tetke, i svi govore kako smo slatki i mali i koliko smo srecni dok smo takvi. Naravno da tada niko od nas ni ne zna da su svi u pravu, ma mi tada ni sami ne znamo ko smo i sta cemo biti. Iz ovog statusa ulazimo u detinjstvo, koje je u pocetku tako naivno i prelepo, i mislim da iz tog perioda svi vucemo onu uspomenu koju pamtimo do nase duboke starosti
                  Naravno, sto nasi kazu, SVE STO JE LEPO KRATKO TRAJE, dolazi pri kraju detinjstva period PUBERTETA, koji svima pravi odredjene probleme. PUBERTET pravi probleme nasim hormonima, mi pravimo probleme nasim roditeljima, a naravno roditelji ko roditelji prave probleme nama. U takvom odrastanju nam se desava ni krivim ni duznim, stanje ekonomsko, stanje u skupstini stanara, mesnoj zajednici, opstini, gradskoj upravi, i jos ko zna u cemu sve jos. Da su nasi hormoni u tom trenu  zainteresovani za te lokalne problleme, pa i nisu nesto. Tada nam je interesovanje, kako sebe dokazati i prikazati u najuzem krugu svog drustva, prva cigara, prvo pivo ili vino, prvi poljubac, desetine malih i krupnih lazi, prvi put ..... sve sto nam je servirano. Lebdimo na sarenim oblacima, sve prsti od nasih hormona i naravno gena. To je period kada svi uslovi zivotni, svi trenutci nase porodice, naseg okruzenja i naravno i sami mi uticemo na ono sto cemo u pocetku nesigurnim, ponosnim, buntovnim ili vec utabanim korakom napraviti od sebe. Pisem ovaj blog da bih iskazao ono sto me plasi kao roditelja, imam dvoje dece, razlicitog su pola i velike razlike u godinama, cak deset godina, naravno svako od njih dvoje je kroz odrastanje i kroz pubertet bio razlicit, primetno razlicit. Strahovi roditelja su nekada neopravdani ali taj oprez, briga, sve to zna coveka da sputa nekada da im da pravi savet, da im se otvori u pravom trenu, da odredjenu situaciju precuti, cesto se izgubi poverenje. Naravno da je jedna stvar jasna, ne postoji univerzalni nacin vaspitavanja dece, ne postoji pravi nacin savet kako pomoci svom detetu da napravi od sebe nesto i nekoga, prvo kao coveka i licnost a onda kako da ostvari sebe u zivotu. Jucer sam sa cerkom gledao na TV, emisiju o momku koji je sa porodicom kao dete dosao iz Albanije u Nemacku, i posle godinu dana su dobili uslov da ako on na nekom takmicenju u sviranju violine ne osvoji neku od nagrada mora u roku od 7 dana da se isele iz Nemacke. U ovoj surovoj bajci na srecu njihovu on je pobedio i tako dobio sansu za svoj talenat.
                 DECO ne bacajte svoje talente, cuvajte ih radite na njima, ostvarite svoj zivot u maksimumu svog maksimuma, RODITELJI pokusajte da oterate strahove, cesto nam tako smetaju. Ja cu se truditi makar da pomognem, jer ta deca jesu nasa. NARAVNO PRVO CU IM IZVUCI USI, pa i moja su bila CRVENA