Tuesday, January 8, 2013

PRVA PRICA IZ DETINJSTVA


              Napunih drugu godinu zivota, u nekim zimskim danima, moji dodjose u ulicu Jakuba Kuburovic, sada su vratili naziv ulice jos od pre drugog svetskog rata - Prilaz. Objasnicu zasto bas Prilaz, ulica je dobila svoje ime pre drugog svetskog rata jer je vodila u gornji deo Zemuna tzv., Franstal, inace je u to vreme puno nasih komsija koji nisu otisli u pred ratnom i posle ratnom periodu bili Nemci poreklom a mi smo ih tiho kao deca zvali Svabama, to su bile dobre komsije, postene i stalno su nesto raduckali u svojim malim okucnicama.
              Uh, kakvo sam imao detinjstvo, prelepo kao iz knjiga Branka Copica i kao iz serije Salas u malom Ritu.Sva dvorista su bila velika ili ogromna na nasoj neparnoj strani i zavrsavala su u jednom od tri Zemunska brega koje se i danas zove Kalvarija. Zemun je inace i podeljen sa tri maltene pararelna brega i to najcuvenije je Gardos koje je puno i danas prelepih starinskih ulica i okrenuto ka Dunavu, onda Cukovac koje je najblize centru grada i gleda prema Beogradu i Avali, i breg mog detinjstva Kalvarija koja je okrenuta prema strom delu Novog Beograda. Na kraju mog dvorista, a na pocetku mog detinjstva, su komsije iz susednog dvorista zasidele vocke - kajsija, breskva, orah, tresnja i visnja, u dnu mog dvorista je nekim slucajem sama od sebe rasla divlja kruska i par stabala ringlova. Znaci dvoriste puno dece niceg preterano zeljni, ali pogledi prema vockama je isao preko jednog niza supa, cuveno TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO, naravno nikako nisam zaboravio prasinu u dvoristu koja se nije smirivala od nasih golih tabana do prvog mraka. Naravno ne zelim da zaboravim da smo na tzv., hleb kacket mazali mast i odozgo stavljali aleve paprike, ili secera, ili luka, ili paradajza. Ta prasina iz mog dvorista me prati i danas i otvara onaj cosak secanja i duse i evo jednu mrvu toga cu podeliti i sa vama.
             Jednog dana, letnjeg vruceg nas trojica krenusmo da igramo klikere, to su oni metalni, i tek po neki staklenac, a mermerni je imao nas drugar Rasa koji nam je samo pokazivao kako izgleda, a nase okice su igrale kao jaje na ulju dok se przi, i tako dok smo igrali dogovorimo se da ko izgubi mora da proguta metalni ekser, naravno ne znam kako da vam opisem njegovu zardjalost. Igra poce i veoma ubrzo nas Mare izgubi i sam uze i proguta taj ekser, jer bilo bi svakog od nas sramota da to ne uradimo ili izbegnemo na bilo koji nacin. Krece onaj deciji strah i panika koji svaka majka prepozna i dolazi Bulka, koja je bila jedna krupna i lepa zena a Mare je bio jedinac, ne secam se da li smo svi dobili po neku cusku ili samo su stradale Maretove usi, ali u trenu jednom stvorila se metalna nosa i flasica ricinusa koja je brzo dosla do dna zeludca, i uz brdo stenjanja i ukrstenih ociju ubrzo se i cuo metalni zvuk PAMP, eto i nase srece, mi pobegosmo a Mare sutra nije dolazio u dvoriste, usi su mu danima bili crveni.
             Ovde cu stati, a uskoro i nastaviti, pa nema smisla ne prepricati i dane kada su moje usi, koje su bile pozamasne, bile danima CRVENO, CRVENO, CRVENE.