Wednesday, January 2, 2013

KADA DETE POSTANE SVESNO DA JE DETE

Sreda, drugi dan Januara, 2013,godine, pocinjem da pisem moj prvi blog. Dugo se spremam, pa i nije dugo, nista nije dugo, da pocnem da ga pisem, u razgovoru sa osobom kojoj MNOGO verujem, sa ljudima koji to duze rade od mene, naravno i to bolje znaju da napisu od mene, sam se konsultovao da li da bude poslovni ili licni blog. Ja sam odlucio da to bude jedna mesavina i licnog i poslovnog bloga iz razloga sto to jeste i deo zivota.Naravno, svaki blog cu pokusati da nekome i namenem, ovaj blog ce biti namenjen zeni koja je na svet ovaj nas donela dvoje dece, jedno ono mladje sam ja. To se desilo pocetkom Juna, 1959, godine, u Zemunu, grad kojeg volim svim mojim srcem. Moja majka je dosla iz posle ratnog  zbivanja daleke 1948, godine u Zemunu, ali ne trbuhom za kruhom, sto bi rekli, nego je srce vodilo coveku, mom ocu, kojeg je volela, ja mislim celog njihovog zivota.
Poceli su da zive kao i sve porodice u tadasnja teska vremena, jedan lonac, dve kasike i tanjira plehana, mladosst, entuzijazam i njihova ljubav. Ja sam rodjen u ulici Karamatinoj, ulica koja se utapa u Zemunski kej, to je ulica koja me danas kada naidju lepi dani vodi do moje marine. Kao i svi moja majka se zaposlila tamo gde se ukazala prva sansa, firma IMPA, u kojoj je radila sve dok ja nisam napunio godinu dana. Bila je zena koja se borila kroz zivot na nacin kojim je to znala i umela i to za sve nas, a ono sto nije umela i znala, nije se borila za sebe.
Ovde cu stati sa ovim prvim blogom mojim, mogao bih vam pisati puno o zeni koja me je donela na ovaj nas svet, ali sam siguran da bi i vi o svojim majkama imali puno toga da napisete. PREDIVNE SU SVE MAJKE NA OVOM SVETU.